Ostani u ovoj vodenoj struji

Nadam se da i vi bar onoliko koliko i ja, volite ljude sa kojim radite. Kad biste mogli nekad da budete ovde, onda biste mogli da upoznate nekoliko izvanrednih kolega koji me okružuju. Ljudi koji su svoj život posvetili tome da vas usluže i da ovu firmu učine izvanrednim i posebnim mestom.

Svakog dana naučimo nešto novo jedni od drugih. Zapravo, jedan od mojih prijatelja ovde je jedno vreme proveo u mornarici i rekao mi je nešto što me nasmejalo. Taj izraz nisam nikada do tada čuo i dugo smo se smejali dok napokon nismo pogledali jedan drugog. Reč koju je rekao je bila „doldrums“ (zatišje pred buru). Naučio sam da je mornarski život poseban i da je ovo jedan novi izraz koji opisuje vreme provedeno na brodu i to iščekivanje, sate, dane i nedelje. Neosporno je da se već decenijama koristi ovaj izraz za opis perioda tokom kojeg ne ide sve kako treba, ne ide željenim tempom ili u željenom smeru, kako bi nama odgovaralo. I taj period se zove „doldrum“. Ovaj naziv je nastao po jednom mestu blizu Ekvatora u kome nema pasatskih vetrova i brodovi se zaglibe.

Dok jedan brod plovi južno ka Ekvatoru, može fantastično da jedri zahvaljujući hladnim i osvežavajućim pasatskim vetrovima. Za sve na palubi, to je dobro vreme: sve dok imaju dosta hrane i sveže vode. Taj vetar svakog hrabri i bodri, daje im nadu da će ovo putovanje biit uspešno. Zatim kada se dođe do te geografske širine i dužine, samo u jednom trenutku, vetar prestaje da duva i brod staje u mestu.

Postepeno, temperatura počinje da se povećava. Brod na interesantan način počinje da se ljulja. Putnike hvata nelagodnost, frustracia i sumnja koju je doneo taj „doldrum“. Atmosfera počinje da opada. Tada možemo da se pozdravimo sa dobrim raspoloženjem. Taj period može da potraje danima ili čak nedeljama, a mornari mogu samo da se nadaju da će ovaj period prisilnog odmaranja – uz zahvalnost za Božiju brigu – prestati, i da će ih bar mali dašak vetra vratiti ka pasatskim vetrovima.

Stajanje u jednom mestu, kapetanima može da napravi više problema. U tim trenucima nemirne, loše raspoložene i nostalgične mornare nije jednostavno držati pod kontrolom. Kapetani tada imaju dve mogućnosti:


  1. Jaka disciplina i stroge kazne.
  2. Pridržavanje dnevnih rutina i obaveza. 

Ako bi izabrali drugu stavku, to bi bio veoma strog dnevni raspored. Svakog mornara su postavili da radi 12 sati dnevno. Na palubi su oprali sve i popravili cevi i jedra. Sve pokretljive delove su podmazali uljem i držali u savršenom stanju. Iskusni kapetani bi podelili i nedeljne zadatke, kada je osoblje moralo da uniforme dovede u red do najsitnijih detalja, sve greške i rupe. Kapetan je bio svestan da ako se ne pazi, najmanja poderotina može da se proširi i da se kompletno odelo raspadne.

Ovo je bio način da posada bude skoncentrisana i da ne popušta, kako bi spremno dočekala vetar ili čak svoje neprijatelje, da spoljašnji  efekti nemaju negativan uticaj na ljude. 

Posada je smatrala da gube time što se svi nalaze na jednom mestu, ali njihov kapetan je razmišljao drugačije. Znao je da tim rutinama jača njihovu disciplinu, snagu, zajednicu i timski duh. Isto tako je znao da se ispod njih nalazi neka velika tiha sila koja kroz „doldrum” gura njihov rod. Bilo je jasno da nije vetar nosio brod iz ove zone zatišja, nego je okeanska struja neprimetno pomerala brod ka nekom boljem mestu.

Nadam se da ste do sada shvatili da ovo nije samo jedna istorijska lekcija! Svi vi ste kapetani svog posla, svi ste mogli da osetite ono što su nekada davno osetili i kapetani na brodovima. Svi ste vi već klizili sa pasatskim vetrovima ka jugu, dok ste radili bilo šta što je dobro funkcionisalo: držali ste prezentacije, one su bile efektivne, ubirali ste plodove svog rada i bodovi  su vam bili fantastični.

Siguran sam i da ste imali „doldrum“ period, kada ste osećali da vaše prezentacije nisu ohrabrujuće, kada rezultati vašeg rada nisu bili onakvi kakve ste hteli i bodovi nisu dostigli željenu cifru.

Šta ćeš uraditi kao kapetan, ako vetar tvog posla stane na jedno vreme? Možeš da dopustiš da atmosfera padne i da nastane zastoj. Kao što su i oni mornari uradili, tako i ti treba da se pridržavaš dnevnih rutina i obaveza, da radiš i da postaneš stručnjak u poslu kojim se baviš. Moraš da radiš na tome da budeš onaj koji treba da budeš. Učiš li, pričaš li sa ljudima, deliš li proizvode sa njima i svemu tražiš dobru stranu? Da li radiš pametno i naporno? Ukoliko je odgovor „ne” na bilo koje od ovih pitanja, onda možda treba da se vratiš osnovama. Kakvo fantastično vreme godine za resetovanje!

U najtišem i najtežem trenutku tvog biznisa možeš da prođeš kroz neverovatna plodonosna iskustva. Struja koja se nalazi ispod tebe, može da te odvede na mesto na koje treba da stigneš.

Zapamti da mi u Foreveru uvek prolazimo kroz promene i razvoje. To je nekada teško meriti, ali uvek idemo napred.

Razapnite svoja jedra!


 


Budite uvek nasmejani,



Gregg Maughan

Povezani proizvodi